Japanska asocijacija zdrvalja za industriju 1972 govori po prvi put o tzv. Occupational Cervicobrachial Disorder (OCD). Oni govore o bolnom sindromu koji obuhvata bolove u muskulaturi zadnje strane vrata i paraskapularne regije ledja –predeo oko lopatice, kao i bolove od strane mišićnoligamentarnih struktura ramena sa ne retkim prenešenim bolom duž ruke. Dakle, ne radi se o kliničkoj dijagnozi već o skupu simptoma. Obzirom da su ove tegobe najčešće uzork kumulativne traume zbog automatizacije posla, ovaj kompleks simptoma se po raznim autorima naziva još i Repetitive Stress Injury (RSI), Cumulative Trauma Disorders (CTD) Occupational shoulder problems(OSP), Repetitive Motion Injuries (RMI), Overuse syndrome (OS )- Sindrom prekomerne upotrebe…
U mnogim radnim sredinama visok nivo buke uzrokuje psihološki stres koji izaziva mišićnu napetost i čini predisponirajući faktor – okidač- za nastanak bolnog sindroma ramena. Takodje i razni psihosocijalni momenti u društvu i porodici utiču, po istom principu, kao okidači u nastanku ovog sindroma.
Bolni sindrom ramena obično srećemo u horničnoj fazi, najčešće zbog zanemarivanja simptoma od strane samog bolesnika.Tegobe najčešće nastaju postepeno i polako napreduju. Kod doktora, se obično dolazi na kraju, kada pacijent više ne može da izdrži bolove ili mu oni značajno remete kvaltet života i smanjuju radnu sposobnost. Često i posle dužeg, nedovoljno uspešnog lečenja lekovima i fizikalnom terapijom.
Kroz razgovor sa pacijentom često se dobije informacija da je bol počeo nakon nekog nenaviknutog posla gde su ruke bile po više sati u pokretu, zbog nekih zanimanja gde ljudi na radnim mestima izvode stalne ponovljene pokrete u neprirodnom položaju. , ili pak kod sportova gde su ruke naročito angažovane, a pokreti snažni i energični.
Zbog komplikovane anatomije ramenog pojasa i mnoštva elemenata i struktura koji mogu biti oštećeni, dijagnostika ovog bolnog sindroma nije jednostavna. Uobičajena dijagnoza “Periarthritis humeroscapularis” je nedovoljna i upućuje samo na oboleli region, a ne na odredjenu tetivno-ligamentarnu strukturu koja je obolela.
strani ramena
strani ramena
Tegobe mogu da potiču sa oko petnaestak specifičnih mesta na ramenu, bilo da su posledica zapaljenskih procesa na koštanim pripojima tetiva, na njihovim ovojnicama, ili na burzama ovog regiona (subakromialnoj, subdeltoidnoj i subskapularnoj), na zglobovima (glenohumealnom ili akromioklavikularnom), ili se radi o kompresivnom sindromu – ukljetenju supraskapularnog nerva.
U većini slučajeva, kod pacijenata koji se žale na bolove u ramenu, radi se o zapaljenskom procesu na samoj koštanoj inserciji tetive odredjenog mišića, na samoj tetivi ili njenoj ovojnici, ili, redje, na burzama u regionu ramena. Stalno traumatizovanje tendinoznih struktura ramenog boregiona, ili odredjene burze, akcidentalnom traumom iz bilo kog razloga, izazvace mikrorupture pojedinih tendinoznih vlakana na samoj inserciji ili zidu burze. Zbog slabije vaskularizacije ovih područja i sporog zalečenja oštećenih struktura, nastaje lokalno zapaljenje tetive – tzv. entenzitis (insercioni tendinitis) ili bursitis, gde će bol u ramenu, a zatim i ograničenje pokreta, biti glavni simptomi. Uzrok nastanka se obično dobija preciznom anamnezom.
Strukture koje su najčešće zahvaćene zapaljenjem kod “bolnog ramena” poredjane su redom:
- Skapularni pripoj duge glave tricepsa (ne može se naći u stručnoj literaturi)
- Tenosinovitis duge glave bicepsa
- Tendinitis supraspinatusa u nivou “kritične zone”, često uz kalcijumski depozit
- Tendinitis “centralne tetive” lateralne porcije deltoideusa (na osnovu ličnog iskustva od pre desetak godina, ne opisan u stručnoj literaturi)
- Skapularni pripoj levatora skapule
- Akromioklavikularni artritis
- Distalni pripoj deltoideusa na humerusu
- Pripoj infraspinatusa na zadnjoj strani glave humerusa
- Glenohumeralni bolni artritis (uznapredovala artroza zgloba ramena) zahteva operativno lečenje
- Korakoiditis
- “Smrznuto rame” (adhezivni kapsulitis) – zahteva operativno lečenje
U retkim slučajevima bolovi u ramenu mogu da su posledica nastalih paraliza nekih mišića od kojih zavise pokreti u ramenu, još redje od prisustva dobroćudnih ili zloćudnih tumora u ovom regionu, ili zbog gnojne infekciije ramenog zgloba.
Uspešnost lečenja i izbor prave terapije zavisi pre svega od precizne dijagnostike, posebno kod slučajeva gde tegobe dugo traju . Zapaljenski procesi koji su u početku lokalizovni, vremenom se umnožavaju zbog opterećenja drugih mišića, odnosno njihovih tetiva i tetivnih pripoja, pa tegobe postaju sve izraženije, a lečenje sve komplikovanije.
U lečenju bolnog sindroma ramena najčešće se koriste antiinflamatorne i analgetske procedure u okviru fizikalne terapije kao i nesteroidni antiinflamatorni lekovi (antireumatici). Nažalost ovakvi načini lečenja obično ne daju trajniji efekat. Do sada su najbolji efekat dale lokalne injekcije odredjenih preparata kortikosteroida, pod uslovom da je dijagnostika precizna i da lečenje sprovodi lekar sa višegodišnjim iskustvom.
Kod akutnih tegoba, ukoliko je ovaj sindrom u pitanju, vežbe su kontraindikovne, a hladjenje deluje blagotvorno. Vežbe se sprovode u kasnijoj fazi lečenja, po izlečenju zapaljenskih struktura, i to ukoliko je zaostala eventualna kontraktura (ograničena pokretljivost) zgloba ramena.
Kod odredjenih stanja, kada konzervativni (neoperativni) tretman ne daje rezultate, nekad je neophodno primeniti i hirursko lečenje: kod „smrznutog ramena“ (adhezivnog kapsulitisa), hroničnog recidivantnog tendinitisa duge glave bicepsa, kod hroničnog recidivantnog korakoiditisa, hroničnog kalcijumskog depozita u tetivi supraspinatusa, kod parcijalne i totalne rupture rotator cuff-a, hroničnog akromioklavikularnog artritisa, ili kod glenohumeralnog artritisa). Odluku o operativnom lečenju donosi ortoped nakon kompletne i detaljne dijagnostike.
I drugi mogući razlozi bola u ramenom pojasu moraju biti sagledani od strane lekara kako se ne bi previdele, istina mnogo redje, ozbiljne bolesti: kod bolova u vrhovima ramena mora se isključiti thoracic autlet syndrom (kompresija neurovaskularnih elemenata izmedju prednjeg i srednjeg skalenus mišića), kod subscapularnog bursitisa (snapping scapulla) isključiti osteohondrom torakalne strane skapule. Stanja koja mogu dati slične tegobe i na koje treba obratiti pažnju kod bolova izmedju lopatica (interskapularnog bola) su cervikalne (vratne) radikulopatije, odnosno vratne diskus hernije. Poremećaji gastrointestinalnih organa i pulmonarnog sistema mogu takodje dati bolove u ramenom regionu.
Zbog toga svako ko ima bol u ramenu treba da se javi specijalisti kako bi se postavila prava dijagnoza, jer ona je osnovi preduslov za uspešno lečenje.
